Druga trudnoća

Celu trudnoću sam vodila privatno, isto kao i prethodnu i kod istog doktora. Iako mi je sve vreme savetovao da je potrebna malo manja fizička aktivnost, kako ne bi došlo do ranijeg porođaja, iskreno, nisam baš bila poslušna. Možda bih i bila, da je situacija bila drugačija, da sam imala nečiju pomoć, da nisam morala ćerkicu od 14 meseci, stalno da nosim, iako je ona prohodala sa 10 meseci, kao i svaka beba, volela je da se nosi. Svako podizanje u hranilicu, u kadu, u krevetac, za mene su u tom trenutku, bili veliko opterećenje.I onda, iznenada, tog petka...Kao i svaki radni dan i tog jutra sam spremila ćerkicu za vrtić i otpratila je, a suprug je odveo u vrtić. Međutim, nije baš sve bilo kao inače. Naime, dobila sam bolove, ali nisam smatrala da su to kontrakcije, iskreno, kako sam u prvoj trudnoći bila priključena na indukciju i primila sam epidural, nisam ni znala kako izgledaju kontrakcije i o kolikom pragu bola se govori. Po prirodi nisam paničar, pa tako nisam ni ovoga puta paničila. Istuširala sam se i počela polako da pakujem stvari za bolnicu i dalje nesvesna da ću se baš taj dan poroditi. A onda je usledilo nešto o čemu nisam mogla ni da sanjam da može baš meni da se desi...

 

...do mog kreveta dolazi dečko u belom mantilu, koji me obaveštava da beba ostaje na odeljenju poluintezivne nege i da, kada mi krene mleko, mogu da počnem da donosim od 18h, pa na svakih tri sata. Nakon tog saopštenja, počinjem da osećam bolove od porođaja i tek tada ustvari počinjem da budem svesna da je beba rođena u 35-toj nedelji i koje su sve posledice moguće. Na sreću, kako mi je druga beba, mleko je zaista krenulo posle par sati. I od tada kad je krenulo, na svaka tri sata sam nosila mleko, na odeljenje neonatologije. Noćima nisam ni spavala, od straha da se ne uspavam i moju bebu ostavim bez mleka. U nedelju ujutru odlazim da vidim bebu, u prepodnevnom terminu, a kako smo imali samo dva termina u toku dana, kada smo mogli da vidimo bebe, i moja beba tada više nije ličila na moju bebu. Iz nekog razloga, bila je cela modra. Preko očiju je nosio zavoj, a kako je imao žuticu, pa je sunčanje bilo neophodno, taj deo je jedini ostao da nije modar. Mislila sam da ću se onesvesiti. Stajala sam iznad inkubatora i plakala kao nikada do sada. Činilo mi se da doktora čekam duže nego ikada. Na svu sreću, "samo" su popucali kapilari od sunčanja. S jedne strane sam osećala olakšanje, a sa druge strane je zabrinutost postala veća...

​

​

 

​

​

​

​

​

​

Šta se zapravo dogodilo u petak i šta je to izgledalo fimlski nestvarno? Kako je protekao ceo porođaj? Da li sam stigla u porodilište na vreme? I zašto sam ostala 9 dana u porodilištu? Kako je sve to emotivno uticalo na mene, s obzirom da mi je to bilo prvo odvajanje od ćerkice? O svemu ovome ćemo govoriti na našoj on line radionici.